Zapuvala je druga marćanska bura. Malo je okasnila, ali nema veze. Ionako ne može otpuvati sve ono nevaljano šta nam se sprema. Ne može otpuvati splitsko smeće koje će se trpat kod nas, na par kilometara od grada. Ne može otpuvat zatvor koji nam je pravosuđe naumilo napraviti na tko zna koliko kvadrata zemljišta na Podima. Koja proizvodna djelatnost, a? Bit ćemo glavna županija po proizvodnji registarskih tablica ;). Ne može ovo više nikakva bura otpuvati, a niti snig zatrpati.
Nije mi nikako jasno zbog čega ovaj grad prihvaća ovakve stvari. Jel zbog radnih mjesta? Kolko će nam splitsko smeće donit novih radnih mjesta na Bikarcu. Deset, dvadeset? Vridi li to?. Koliko će nam zatvor donit radnih mista. Pedeset, šezdeset. Vridi li to, ako zbog toga budemo imali svu silu najvećih bandita blizu grada.
Nego iman ja jedan prijedlog. Ovih dana opet se aktualizirala priča oko nuklearke. Kao, treba nam. Kao ne možemo bez nje. Pa evo mog prijedloga. Kad već uzimamo tuđe smeće i gradimo zatvore, ajmo ode negdi oko grada napravit i nuklearku. Neće bit problem za zemljište. Ionako ga imamo previše. Toliko da ne znamo ni šta ćemo s njim. Nuklearka bi nam bila izvanredna. Znate li Vi koliko bi nam ona radnih mista donila. A šteta bi bila neznatna. Već imamo smeće i zatvor, pa šta bi nam onda smetala i jedna nuklearka. Bolje kod nas nego u neku drugu županiju. Evo recimo, možemo je napravit na onom mistu di se već stoljećima radi oni aerodrom. Kako se ono zove? Pokrovnik, jel tako. Ionako tamo nikad aerodroma neće biti. A ta pozicija bi nam možda i ubrzala onu cestu obećanja. Cestu, žilu kucavicu županije. Cestu Šibenik – Knin.
Eto, onda, biti ćemo glavni za smeće u Dalmaciji. Imaćemo najlipši zatvor u Hrvatskoj. Imaćemo velebnu nuklearku. I šta nam još ostaje. Možda, još kakva ludnica??
Nema komentara:
Objavi komentar